El.cobanica, varnici

[gedzinac]

Drugari pravio sam jedu cobanicu po prilozenoj semi, medjutim imam problem koji ne znam kako da resim. Naime za trafo sam koristio bobinu i baca varnicu 10mm. Kada sam pokusao da povezem zicu od cobanice (duzine oko 600m) kabal sa visokim naponom je poceo da baca iskru kao da je zica uzemljena i ako je izolovana od drvenih kocica sa 10cm pvc cevi. Kada sam razvukao zicu od 10m u dvoristu i probao je radila je odlicno. Da li neko ima ideju sta moze da pravi problem. Jedina razlika je sto sam koristio fet IRFP460 umesto ovoga na semi
Elektronski pastir

[Kobac]

Ima negde odvod na tih 600m, da nema diglo bi samo potencijal na nivo bobine a ne bi bacalo varnicu.

[gedzinac]

nema odvod nigde, sto posto. pregledao sam zicu 10 puta. Kada prikljucim zicu sa visokim naponom, mogu slobodno na 1cm dalje da uhvatim prstima zicu i nema napona

[Proko]

Svaki vod (provodnik) je kompleksna veličina sastavljena od beskonačno mnogo otpornika, induktivnosti i kondenzatora. Najbolji primer je koaksijalni kabl koji ima naprimer 75 ohma (ili bilo koju drugu vrednost). To je impedansa, i to se za datu frekvenciju ponaša kao da je otpornik prema masi.
Može biti da imaš preveliki kapacitet prema masi (vazduh ne bi trebalo zanemariti, pogotovu vlažan).
Ali, uvek je rešenje da se problem preseče na pola, pa se traži u svakoj polovini greška, pa ako treba ponovo na pola itd.

[buzdumra]

Ali, uvek je rešenje da se problem preseče na pola, pa se traži u svakoj polovini greška, pa ako treba ponovo na pola itd.

Tako ja, kad sve iseckam na komadice da se ne moze prepolovit tj, da je ne-upotrebljivo nestane i problem

[gedzinac]

nema sugestije

[alexa_pg]

Sigurno ima odvod negdje.
Kolega ti je dao sugestiju.

... da se problem preseče na pola, pa se traži u svakoj polovini greška, pa ako treba ponovo na pola itd.

[gedzinac]

aman ljudi nema sigurno. Pobogu nisam lud

[Proko]

Onda ti je odgovor dat u prvom delu mog posta.
Svaka antena je neki potrošač. Da nije tako predajnici bi mogli biti minimalne (nulte) snage. Dakle, ti napajaš neku antenu sa naizmeničnim signalom relativno visoke frekvencije, i očekuješ da će napon ostati isti kao i kada nema tog potrošača.

[grubiz1@gmail.com]

Moguće da ti bobina daje previsok napon za te potrebe.Levi ic ti daje ,,klok" (učestalost ponavljanja)a desni ti je širina impulsa.Probaj smanjiti širinu impulsa na minimum i to tako što ćeš trimer na desnom Ic smanjiti na minimalni otpor.Ako i to bude previše smanji kondenzator C5 sa 100nF na 47nF pa probaj opet štimati.Širinom impulsa se baš ne smanjuje napon ali ćeš mu smanjiti ,,energiju" pa možda nešto promeniš u svemu tome.Proko mislim da je ovde frekvencija minimalna,možda jedan herc.Radi se o kratkotrajnim impulsima.

[Proko]

Frekvencija jeste mala, ali su u pitanju oštri impulsi (njihova brzina porasta je reda mikrosekundi, a to bi bilo adekvatno frekvenciji u MHz), i jasno je da takvi impulsi neće stići daleko.

Ovako u stvarnosti izgleda svaki vod, samo su komponente različite vrednosti, u zavisnosti od karakteristika istog.

vod.jpg (7.98 KiB) Pregledano 4025 puta.

[grubiz1@gmail.com]

U pravu si Proko.Po nekom mom sećanju bobina baca varnicu kad izgubi napajanje,a vidim na šemi kondenzator paralelno primarnom namotaju.Na neki izvestan način i tih 10nF će da ublaži tu krivinu pada napona.

[Proko]

Da, svaka induktivnost "vraća" energiju kada se prekine struja kroz nju, i taj napon je uvek suprotnog polariteta i izuzetno kratak i mnogo veći od napona koji ga je izazvao. Stavljanjem kondenzatora se proširuje impuls, ali na račun veličine, jer količina energije se ne menja. To je tako kako je, ali transport oštrog signala kroz vod je nemoguća misija.
Naprimer, sve što se prenosi preko telefonskih parica (internet, IPTV itd) ne ide kao digitalni signal, već se sinusni signal noseće frekvencije moduliše i kao takav se prenosi. Digitalni signal bi posle 10m bio neupotrebljiv.

[grubiz1@gmail.com]

Naša teorija mu možda neće puno pomoći.Pretpostavljam da bi mu pomoglo ono što sam napisao ili ako već neće da izbaci bobinu da promeni izlazno kolo i da ne okida bobinu sa punim naponom već sa eventualno nekim razdelnikom napona sa kondenzatorima.Poput savremenih čoper mreža.,,Vežbanje" će mu pomoći.

[grubiz1@gmail.com]

Slažem se u svemu sa vama Proko.RS 232 protokol je digitalni i ide možda do 15-20 m ali RS 485 je transformisani RS232 (-10V +10V)a ide i do 1km takođe kao digitalni signal.Za dosta veće količine podataka i za prenos na zaista velike dužine se koristi modulacija signala.Kao u starim,prevaziđenim modemima.

[gedzinac]

delimicno razumem komentare, ali mnogo se mrsi. probacu ovo sa kondezatorom.

[fanzo]

... Naime za trafo sam koristio bobinu i baca varnicu 10mm....

Mislim da je ovo preveliki napon.
Negde postoje propisi o redu veličine maksimalnog napona. Ova varnica od 10mm mi se čini kao preveliki napon. To će da prži stoku, a ne da je "cima" kako se meni čini, a može izazvati požar.
Da bi je "cimalo" mislim da je dovoljno 60-70V, ali ako ima krzno ...neznam.. malo veći napon ..
Napon ćeš smanjiti samo promenom trafoa.

[fanzo]

Evo neki tekst u vezi:

Kod: Označi sve

http://poljoinfo.com/archive/index.php/t-226.html?s=45af8e201988bab774354f66a5688356

STO JE ELEKTRIčNA OGRADA?
Uporaba električne ograde jedan je od najučinkovitijih načina čuvanja stoke od napada vukova i ostalih velikih zvijeri. Električna ograda se postavlja oko mjesta na kojem stoka pase preko dana, odnosno oko torova za noćno držanje stoke. Ograda funkcionira po principu da električni impulsi, koji kroz nju prolaze, predstavljaju neugodan šok za životinju koja dodirne ogradu, ali joj ne ugrožavaju život. Stoga svaka životinja, bilo vuk, ovca ili koza, nakon prvog iskustva upamti da je dodir električne ograde neugodan i vise joj se ne približava
.
KAKO IZGLEDA OGRADA ZA ZASTITU OD VUKA?
Elektricna se ograda sastoji od odgovarajućeg izvora energije, generator impulsa, elektrovodljive užadi učvrcene na drvene ili plasticne stupove preko posebnih izolatora i metalnih šipki za uzemljenje. Najjednostavniji izvor energije je automobilska baterija od 12 V, koja se može puniti preko punjača (ispravljača), prikIjučivanjern na auto ili putem solarnih ploča.
Generator impulsa svake sekunde proizvodi strujne impulse napona najmanje 5000 do 10000 V.
Ograda za zastitu od napada vukova trebala bi biti od najmanje pet žica. Vrata ograde izraduju se od istog elektrovodljivog užeta i uz upotrebu metalnih opruga -po jedne za svako uže ograde. Na tim se mjestima vrata lako otvaraju preko izoliranih hvatača za ruku. Stupovi koji drže ogradu mogu biti drveni ili originalni plastični. Visina stupova trebala bi biti oko 1,6 metara. Elektrovodljivo uže se postavlja na posebne plasticne nosace - izolatore koji omogućuju njihovo pomicanje i natezanje. Užad se postavlja u razmaku 20-30 cm, a donji par treba biti bliže jedan drugome nego ostala. Donje uže smije biti najvise 20 cm iznad tla. Razmak stupova treba biti 5-10 m, što ovisi o izgledu terena. Jednom postavljena, užad ne smije dodirivati travu i grmlje, jer se time takoder gubi napon u mreži. Akc, je pravilno postavljena, duljina žice u ogradi može biti i vise kilometara. Za dobro funkcioniranje ograde od presudne važnosti je i uzemljenje. U tu svrhu, željeznu šipku duljine najmanje 1 metar potrebno je zabiti u tlo. Dobro uzemljenje čini pola uspjeha u radu s električnim ogradama.
ODRŽAVANJE ELEKTRIČNE OGRADE
Ako nema napona u ogradi, treba provjeriti sljedeće:
1. Je li uredaj uključen?
2. Je li uređaj pravilno spojen sa sajlama ograde (jesu li žice čitave - nepokidane)?
3. Je li žica uzemljenja spojena s uredajem i sa šipkama uzemljenja? Uzemljenje je bitan dio električne ograde jar se preko njega zatvara strujni krug. Preporuča se ukopavanje klasične pocinčane trake duljine 10 metara na dubinu 80 centimetara. Ukoliko je tlo tijekom godine uvijek dovoljno vlažno, moguća je i manja duljine, no ne ispod 5 metara. Isto tako dobra, a jednostavnija izvedba je zabijanje 3 - 5 čeličnih šipki duljine po 2 metra na razmaku 2 metra i spajanje šipki pomoću bakrenog užeta na dubini 20 do 30 centimetara. Ukoliko je tlo u nekom dijelu godine izrazito suho, kamenito, pjeskovito, potrebna je specijalna izvedba uzemljenja i1i drugi tip električne ograde. Naime, električnu ogradu moguće je izvesti i bez uzemljenja tako da se udvoje vodiči. životinja tada doživi udar kad istovremeno dodirne 2 vodica. U ovome slučaju i u slučaju specijalnog uzemljenja potrebna je konzultacija s proizvođačem električnog pastira.
4. Postoji li kratki spoj negdje uzduž ograde? Vodiči ne smiju dodirivati ništa osim izolatora. Travu i raslinje koji rastu ispod ograde potrebno je uredno kositi da ne dodiruju donji vodič. Isto tako treba paziti da ogradu ne dodiruje grančica obližnjeg drveta. Ukoliko postoji bilo kakav dodir, ograda će na tome mjestu probijati i iskriti. U najgorem slučaju ograda ne će funkcionirati, a ako je dodiruje suha trava, postoji opasnost i od požara.
5. Je li neki od izolatora loš ili polomljen? Na tržištu postoji niz vrsta izolatora koji su prilagođeni tipu vodica (žica, traka, uže) i namjeni (drveni stup, betonski, produženi izolatori za montažu na klasičnu ogradu, integrirani izolatori na plastični stupić itd.). Izolatori se biraju nakon definiranja ograde. Bitno je da su kvalitetni i dobro pričvršćeni na stupove. U nedostatku sredstava susreću se priručna rješenja: Nabavi se kvalitetna plastična cijev (s dobrim električnim otporom) s debljom stijenkom i nareže se na komade duljine 10 do 15 centimetara. Vodič se provuče kroz to cjevčice, zategne se na krajevima, a cjevcice s vodičem pričvrste se na stupove "U" čavlima. Tehnički gledano, priručne izvedbe ne moraju biti ništa manje funkcionalne od klasičnih, ukoliko su pažljivo postavljene.


VAZNE NAPOMENE

• životinja, koje se prvi puta puštaju u prostor ograđen elektricnom ogradom, treba na nju priviknuti i to tako da se svaka 2ivotinja najmanje 2 puta dovede do vodiča i dotakne njuskom. Ovim se sprječava početno kidanje ograde i zapetljavanje u žice životinja zbog panike.
• Vodiči na električnoj ogradi moraju životinjama biti dovoljno vidIjivi.
• Ako se električna ograda proteže duž staze i1i puta, potrebno je ogradu vidljivo obilježiti i postaviti znakove upozorenja kako je ne bi dirali prolaznici.
• Uzemljenje more biti posebno izrađeno za namjenu električne ograde. Ne smije se koristiti postojeće uzemljenja od električne mreže stambenog i1i gospodarskog objekta. Uzemljenje treba biti udaljeno najmanje 50 metara od bilo kojeg uzemljenja druge namjene, postojećih telefonskih linija, električne mreže, dalekovoda, ukopanih metalnih plinskih i vodovodnih cijevi.
• Za vrijeme grmljavine treba priključke na električnom pastiru fizički skinuti i odmaknuti od uredaja. Nije dovoljno isk1jučiti uredaj na prekidaču!!!
• Električnu ogradu treba redoviti nadzirati. Trava, korov i grančice na smiju dodirivati vodiče.