fanzo Professional Electronics Expert Team

Podstaknut čestim pitanjima od strane mladih elektrotehničara kako i šta je sve potrbno da bi se neko memorijsko kolo programiralo, odlučio sam da napišem ovaj kraći tekst o tome. Neću ulaziti u neka velika objašnjavanja jer profesionalcima je to sve poznato a opet početniku objašnjavati detalje može samo da ga zbuni.
Profesionalci ne moraju ovo da čitaju jer im je ovo sve poznato. Ustvari, mogu pročitati i eventualno nešto dopuniti ako je bitno a ispustio sam napisati ili me ispraviti ako sam negdje pogriješio.

Postoji ogroman broj različitih tipova memorija. U ovom tekstu ću se osvrnuti samo na memorije koje se koriste u multimedijskim uređajima. Ko se bavi industrijskom elektronikom i računarima neka pomoć po ovom pitanju potraži negdje drugo.

Pojavom prvih savremenijih TV aparata, auto radija, kasetofona, videorekordera... u iste su počeli da se ugrađuju i memorijska kola.
Ista su služila da bi se u njih upisali podešeni kanali, podešenost osvetljaja, tona, boje... (TV aparati). Kod auto radija u memorijkska kola je pored programiranih stanica upisivan i sigurnosni kod za zastitu kasetofona. Tako je bilo na početku. Memorijska kola koja su se koristila zahtjevala su stalno napajanje da bi podaci bili sačuvani i iz tog razloga su uređaji u sebi imali ugrađenu bateriju koja je mogla da napaja kolo više godina a da se podaci ne izgube. Ovakvih aparata skoro i da nema više. Otišli su u istoriju i sad su se pojavile novi tipovi memorija kod kojih ne treba stalno napajanje.

EEPROM 24Xxx (24Cxx)
Ova vrsta memorija se najviše koristi kod auto kasetofona i TV aparata. Poslednjih godina susrećemo ih i kod aparata bijele tehnike, klima uređaja... U nju se upisuje frekvencije i sigurnosni kod kod autokasetofona dok kod TV aparata se upisuju kanali, podešenost jačine tona, osvetljaja, kontrasta... Najsavremeniji TV aparati u memorijama pamte i neke druge podatke kao što je jezik, država, širina i visina slike, standardi tona i slike, periferni uređaji...
Kod ovog tipa memorija pomenuo bih samo da nije isto EPROM i EEPROM pa da mlade kolege vode računa pri izražavanju jer je razika između ova dva tipa kola ogromna.

FLASH 25Qxx
Pojavom LCD aparata, digitalnih prijemnika... ukazala se potreba za memorijama mnogo većeg kapaciteta nego što je EEPROM. U Flash memorije pored osnovnih podataka o podešenosti, smješten je i čitav operativni sistem

eMMC i NAND
Kako razvoj tehnike napreduje tako se pojavljuju još savremenija memorijska kola u koja se upisuje sve i svašta. Tu je smještena hardverska konfiguracija aparata, operativni sistem, podešenost aparata od strane korisnika... svega ima pa čak i datum proizvodnje i broj radnih sati.

PROGRAMIRANJE memorijskih kola
Ono što je bitno je to da jedan programator ne može da programira sve tipove mem. kola. Ko počinje da se bavi elektrotehnikom i ako planira da radi sa memorijskim kolima moraće da ima više vrsta programatora.

Ako se bavite samo kolima 24Cxx ista možete programirati jednostavnim programatorima bilo da ih kupite ili napravite sami.
Jedna od bezbroj jednostavnih sema za programator je na slici ispod.
Koga mrži da pravi, može kupiti USB programator za relativno male novce, par evra, kao što je prikazano za programator na slici ispod.
Da bi programirali kolo, neophodno je da na računaru imate instaliran neophodan softver koji se obično dobije uz kupljeni programator a ima ga i za besplatno preuzimanje (free download) na velikom broju sajtova.
Veliki broj aparata ne dozvoljava da se kolo programira dok je u aparatu. Neophodno je kolo skinuti, postaviti u programator i uz pomoć neophodnog softvera upisati novi, ispravan sadržaj. Nakon upisa, kolo se vraća u uređaj. Mali je broj aparata gdje ovo može da se uradi bez skidanja kola.

Predhodno rečeno za kola serije 24Cxx, uglavnom važi i za FLASH kola 25Xxx (25Qxx)
Da bi ovo kolo programirali morate imati programator koji podržava ovaj tip memorija. I ovaj programator se može napraviti ali lično mislim da je bolje kupiti fabrički. Cijena se kreće takođe oko par evra. Na slici ispod je jedan od tipova programatora koji podržava programiranje kola 25Qxx kao i sva kola serije 24Cxx. Ovaj programator podržava veliki broj kola ali ne bukvalno sva. Ima kola koja ne podržava.
Da bi programirali neko flesh kolo uglavnom kolo mora da se skine, montira u programator i uz pomoć neophodnog programa na računaru upiše odgovarajući softver u memorijsko kolo. Nakon upisa, kolo se ponovo vraća u uređaj. Kao i kod 24Cxx mali je broj aparata koji dozvoljava da se zamjena softvera radi bez skidanja kola.

Jedan od boljih, ne i najbolji, programatora je i ovaj sa slike ispod (RT809F). Cijena se kreće oko 70 eura u zavisnosti od konfiguracije. Pored podrške za sva kola serije 24 i 25 on ima mogućnost da zamjenu softvera radi i bez otvaranja aparata, preko VGA porta. Ovo ne znači da može na svim aparatima. Samo na nekim. Da bi mogao da pristupi memoriji preko VGA porta potrebna je odgovarajuca hardverska konfiguracija matične ploče. Neki noviji aparati više nemaju čak ni VGA port. Uglavnom, ako ploča podržava ovakav pristup, može se pristupiti memoriji i zamijeniti softver i bez otvaranja aparata.
Najnoviji aparat u sebi imaju memorije eMMC i NAND pa je za njih potreban savremeniji programator čija cijena se kreće i po par stotina eura. Jedan od njih je i ovaj na slici ispod (RT809H). Postupak je isti. Skine se NAND kolo, ubaci u programator, upiše program a zatim programirano kolo vrati u apara
Kad smo kod programiranja, pomenuo bih još i programiranje preko USB memorija. Pojedini proizvođači na svojim sajtovima postavljaju najnovije verzije softvera za svoje aparate. Taj softver se skine, snimi na USB memoriju, postavi na TV i izvrši ažuriranje. Ovdje treba biti krajnje obazriv da se ne instalira pogrešan softver jer se može desiti da zbog vaše greške oštetite aparat.

Rezime:
Da bi programirali neko memorijsko kolo, potreban vam je programator koji podržava taj tip memorije, potreban je softver na računaru i tačan sadržaj (damp) memorijskog kola koji ćete da upišete u kolo. Kolo se razlemi, izvadi iz aparata koji se popravlja, stavi u programator i upiše novi softver. Nakon toga, kolo se vraća nazad. Prilikom lemljenja treba biti pažljiv da se ne ošteti štampana ploča čije su veze veoma tanke, da se ne napravi kakav kratak spoj (plus i masa) i izazove neki veći kvar i voditi rašuna o temperaturi lemila kojim se radi da se samo kolo na taj način ne ošteti.

Kod upisivanja softvera voditi računa šta upisujete. Nemojte upisivati neodgovarajući softver jer na taj način možete oštetiti aparat.

That's all folks!

Može li neko objašnje šta je spi, uart, ftdi.
Pozdrav

Prenos podatka između dva i više uređaja se može ostvariti paralelnom i serijkom komunikacijom.
Kada je serijska komunikacija u pitanju, postoje više protokola da bi se ona ostvarila. U današnje vrijeme najčešće se koriste IIC, SPI i USB protokoli.

SPI (Serial Peripheral Interface) je standard za sinhronu serijsku komunikaciju. U toj komunikaciji uređaja nalaze se jedan master uređaj i jedan ili više slave uređaja. Gazda (master) proziva ostale učesnike (slave), može da im šalje (upisuje) i čita podatke iz njih. Kada je riječ o programiranju IC u multimediji, master predstavlja programator povezan na računar a slave je neko flesh kolo u koje treba da upišemo neki softver ili jednostavno da ga pročitamo. Možda nebitno ali kod IIC protokola se koriste dvije žice za komunikaciju dok se kod SPI protokola koriste četiri provodnika.

U praksi može da nam se ukaže potreba da neku paralelnu komunikaciju trebamo prevesti u serijsku ili obrnuto. U tom slučaju na scenu stupa UART (Universal Asynchronous Receiver Transmitter) protokol. Podaci (paralelni) ulaze u UART kolo koje ih prevodi i šalje drugom kolu kao serijske podatke. Kao primjer, trebate neku paralelnu osmobitnu komunikaciju ostvariti optičkim kablom. Znači, UART kolo ulaznu osmobitnu informaciju prevodi i serijsku i kao takvu šalje drugom istom takvom kolu. Drugo kolo prima tu serijku informaciju i sad je ono prevodi u paralelnu za dalju upotrebu.

Kada smo kod prevođenja iz jednog protokola u drugi, pomenuću i FTDI (Future Technology Devices International). Ovim protokolom se prevodi serijska komunikacija RS232 (TTL) u USB komunikaciju (takođe serijska)

PS. Nadam se da si zadovoljan odgovorom. U sličaju da si očekivao mnogo više i preciznijih podataka, onda ćeš otvoriti novu temu u kojoj neće biti osnove programiranja već će se ozbiljno diskutovati o tome.

Mislim da se moje pitanje lepo može nadovezati na predhodni post.

Zadovoljan odgovorom.

Ako bude potrebe biće otvorena tema.

Drago mi je kad nekome mogu u nečemu da pomognem.

Dejan se bavi nekim drugim poslovima u odnosu na ovo sto mi tv serviseri radimo i normalno da se manje susretao sa programiranjem memorijskih kola. I nije nikakva sramota pitati sve sto covjek nezna a zelio bi da uci da zna treba da pita.
Uvjek ce se naci neko ko hoce i zeli pomoci dobro objasnini u ovom slucaju kolega Alexa
samo sto je danas takvih sve manje i manje.

Videh indentičan autorski rad
http://forum.elektricar024.com/viewtopi ... 6509#p6509

Ali 5 dana kasnije.

Ne znam da li je to uopšte bitno što se neki tekst nalazi na dva ili više sajtova.
Moguće je da se nekome svidio tekst i jednostavno je zelio da to prezentuje i na tom (svom) forumu.

Inače, za pomenuti tekst, trazena je dozvola za objavljivanje i tek nakon odobrenja, isti je postavljen.

Aleksa, da li imam tvoju dozvolu da kopiram tekst iz teme o programiranju , da postavim na jedan drugi forum. Naravno obavestio bih te linkom da proveriš jel sve ok . Pozdrav

Kada se već preuzima ili citira red je i da se navede izvor, to je korektno i tako se poštuje nečiji rad.Postoje linkovi i treba ih praktikovati.

branimir je napisao:Kada se već preuzima ili citira red je i da se navede izvor...

Ako hoćemo da se rukovodimo ovim, onda je tvoja primjedba upućena na pogrešnu adresu.
Trebao si na taj tamo forum ovo da napišeš. Mi nemamo mogućnost da utičemo na uređivačku politiku drugih foruma.

Nisam više poodavno član foruma, povremeno ga obiđem. tako da nema šta da reagujem.Inače nije primedba, samo konstatacija.