Pravni saveti

Ovde možete pitati ako Vas nešto interesuje u vezi foruma. Pročitajte obaveštenja!
HOME -- SERVISERI -- FOTOGRAFIJE -- UKRATKO
Avatar
Sasa021
_
_
Postovi: 0
Pridružen: 13 Sep 2012, 13:52
Location: Novi Sad
Specialty: tv

Pravni saveti

Post napisao Sasa021 » 17 Sep 2012, 21:05

Nastavak teme: viewtopic.php?p=199346#p199346
nec je napisao:
Sasa021 je napisao:.....danas popravio 3 tv a. Samsung matori 51, 2 elektrolita u mrezi i hladan lem, od komsije, moj Contec stari - 8 elektrolita (mreza i vertikala), 1 samsung srednje stari od sogora - BUH515D, par elektrolita i booster C, Zarada 0,00 dinara......-
Moje misljenje je, ostavi da svako zaradjuje "svoj hleb", ovako nit ti imas dobit, nit ce neko od majstora "kome si uzeo posao" doci kod tebe da "zatrazi i PLATI pravni savet" :pivopije:
Molim te Nec da procitas moj prvi post, ne bas taj.
:)
ok,
evo, pravne savete dajem besplatno! Mora biti i ovakvih ludih ljudi kao sto sam ja, kako bi inace izgurali ovaj zivot? Zar ne?

Ajmo sa pitanjima pa kad ih obradim dobijete odgovor. Nemojte nista oko registracije firme ili tako nesto to ne znam niti me interesuje. Neko pomenu probleme sa naplatom ili sta vec, ali mi trebaju detalji, dakle sta je problem?

Avatar
fanzo
Site Admin
Site Admin
Postovi: 19939
Pridružen: 02 Avg 2006, 06:41
Location: Bački Petrovac, Srbija
Phone number: 0038121781575
Specialty: tv-multimedia
Lokacija: Bački Petrovac
Kontakt:

Re: Titula HOBI MAJSTOR

Post napisao fanzo » 17 Sep 2012, 23:17

Baš nije tema za to, ali ajde, da ti progledamo kroz prste, ako neće imati ništa prootiv ostale kolege. Pa možda bude nešto od teme, pa ćemo je posle lako razdvojiti.

Kada je baš reč o naplati, možemo nešto i iz toga.

Mušterija donese aparat na servis.
Servis konstatuje kvar u roku 24h i predoči ga telefonom vlasniku. Daje mu usmeno tačan predračun i rok za popravku (naprimer 2dana),
Vlasnik daje usmenu saglasnost i odobrava posao,
Vlasnik više ne dolazi po aparat, a na telefonske pozive ako se i javi onda samo obećava da će doći,
Prošlo je i 3 meseca. Serviser je uložio sredstva i svoj rad, a vlasnik se ne pojavljuje,
Zarobljena sredstva za rad u tuđoj imovini.

Može li serviser da proda preko oglasa ili bilo kako taj uređaj da bi sebi nadoknadio uloženo ?


Neka dalja budućnost, kao da se ovo gore zaista i desilo:
Dolazi vlasnik posle 6 meseci ili posle godinu i više. Traži svoj aparat. Naravno nema ga više, a na potvrdi o prijemu aparata na servis (radni nalog, koji je i jedan primerak dobio vlasnik aparata) piše jasno da potvrda važi 3 meseca. Rok na potvrdi je davno istekao.

Šta sada? Da ga isteram iz radnje ili da se bijem sa njim ili nešto treće? Jer se ovakve mušterije u 99% ovakvih slučajeva ponašaju pomalo nasilno.
Svakodnevno usavršavanje je bolje od zakasnelog savršenstva

Avatar
goranfri
gxu
gxu
Postovi: 1782
Pridružen: 02 Sep 2008, 01:16
Location: Beograd

Re: Titula HOBI MAJSTOR

Post napisao goranfri » 18 Sep 2012, 01:14

Ako je ta potvrda potpisana od strane vlasnika aparata a poželjno je da ima broj lične karte ili matični broj objasniš mu da na žalost njegov uređaj više ne postoji i to je to.

Uputiš ga na inspekciju ili parnicu i ispratiš iz radnje , bez svađe i dizanja tona. Ako je nasilan i preti objasniš mu da istog momenta moraš da pozoveš policiju.

Naravno taj vašljivko ne pita kolika je kamata i troškovi ležarine.

Pa za običan koverat u pošti platiš ležarinu da bi ga podigao.
Da li se piše odvojeno kao uvod u pitanje a dali se piše spojeno kad je u pitanju radni glagolski pridev od glagola dati , sumljam ili sumnjam

Avatar
Majstor Duja
____
____
Postovi: 4172
Pridružen: 23 Avg 2006, 17:29
Location: Novi Sad - centar
Contact person: Goran Duic
Specialty: tv-multimedia

Re: Titula HOBI MAJSTOR

Post napisao Majstor Duja » 18 Sep 2012, 09:10

fanzo je napisao: Neka dalja budućnost, kao da se ovo gore zaista i desilo:
Dolazi vlasnik posle 6 meseci ili posle godinu i više. Traži svoj aparat. Naravno nema ga više, a na potvrdi o prijemu aparata na servis (radni nalog, koji je i jedan primerak dobio vlasnik aparata) piše jasno da potvrda važi 3 meseca. Rok na potvrdi je davno istekao.

Šta sada? Da ga isteram iz radnje ili da se bijem sa njim ili nešto treće? Jer se ovakve mušterije u 99% ovakvih slučajeva ponašaju pomalo nasilno.
Opalish mu samar, izbacis ga napolje i kazes da su to trebali da mu urade mama i tata (da ga biju i da ga izbace iz kuce na vreme)...jer tada ne bi ispao takav. Batina je iz raja izasla.
Rule #1 "Always stand for what you believe, even if it means standing alone."

Avatar
Sasa021
_
_
Postovi: 0
Pridružen: 13 Sep 2012, 13:52
Location: Novi Sad
Specialty: tv

Re: Titula HOBI MAJSTOR

Post napisao Sasa021 » 18 Sep 2012, 17:26

Ево мало да цитирамо Ѕакон о облигационим односима:
" Одсек 3.

ПРАВО ЗАДРЖАВАЊА

Вршење права задржавања

Члан 286.

(1) Поверилац доспелог потраживања у чијим се рукама налази нека дужникова ствар има право задржати је док му не буде исплаћено потраживање.

(2) У случају да је дужник постао неспособан за плаћање, поверилац може вршити право задржавања иако његово потраживање није доспело.


Изузеци

Члан 287.

(1) Поверилац нема право задржавања кад дужник захтева да му се врати ствар која је изашла из његове државине против његове воље, или кад дужник захтева да му се врати ствар која је предата повериоцу на чување или на послугу.

(2) Он не може задржати ни пуномоћје добијено од дужника, као ни друге дужникове исправе, легитимације, преписку и остале сличне ствари, као ни друге ствари које се не могу изложити продаји.

Обавеза враћања ствари пре испуњења обавезе

Члан 288.

Поверилац је дужан вратити ствар дужнику ако му овај пружи одговарајуће обезбеђење његовог потраживања.


Дејство права задржавања

Члан 289.  [верзијe]

Поверилац који држи дужникову ствар по основу права задржавања има право да се наплати из њене вредности на исти начин као заложни поверилац, али је дужан пре него што приступи остварењу наплате да о својој намери благовремено обавести дужника."


А сада мало судске праксе:

"

ПРАВО ПОВЕРИОЦА ДА ЗАДРЖИ СТВАР ДО ИСПЛАТЕ ДОСПЕЛОГ ПОТРАЖИВАЊА

Уговор о закупу Поверилац доспелог потраживања у чијим се рукама налази нека дужникова ствар има право задржати је док му не буде исплаћено потраживање, а право задржавања поверилац нема, кад дужник захтева да му се врати ствар која је изашла из његове државине против његове воље. Поверилац нема право да задржава личне ствари, преписку, исправе, као ни друге ствари које се не могу изложити продаји.

Из образложења: Према стању у списима, предмет тужбеног захтева је предаја наведених покретних тужиочевих ствари које су у државини туженог. У првостепеном поступку је утврђено да тужилац дугује туженом на име закупнине пословних просторија туженог у З, у ул. П. бр. 7а, износ од 205.847,21 динар с каматом почев од 13.12.2005. године. Тужени није спорио да је тужилац користио две просторије туженог по основу Уговора о закупу од 1.1.2005. године, те да је тужени због неплаћања закупнине тужиоца као закупца, закључао закупљене просторије и задржао тужиочеве ствари и то компјутер Pentium IV с пратећом опремом уз компјутер, архиву тужиоца, као и личне ствари тужиоца. Основано тужилац у жалби наводи да је првостепени суд погрешно применио материјално право када је одбио тужбени захтев, наводећи да је тужени задржао тужиочеве ствари на основу члана 286. Закона о облигационим односима (даље: ЗОО), те да из тог разлога тужилац нема право враћања наведених ствари, све док туженом не намири доспело потраживање на име закупнине. Одредбом члана 286. тачка 1) ЗОО, прописано је да поверилац доспелог потраживања у чијим се рукама налази нека дужникова ствар има право задржати је док му не буде исплаћено потраживање. Међутим, одредбом члана 287. ЗОО, прописано је да то право задржавања поверилац нема, кад дужник захтева да му се врати ствар која је изашла из његове државине против његове воље, или кад дужник захтева да му се врати ствар која је предата повериоцу на чување или на послугу. Тачком 2) истог члана је прописано да поверилац не може задржати ни пуномоћје добијено од дужника, као ни друге дужникове исправе, легитимације, преписку и остале сличне ствари, као ни друге ствари које се не могу изложити продаји. Из цитираних законских одредби произлази, да поверилац нема право задржавања кад дужник захтева да му се врати ствар која је изашла из његове државине против његове воље, као у конкретном случају, јер је тужени као закуподавац (иако нема доказа да је Уговор о закупу закључен дана 1.1.2005. године раскинут и да је тужилац неспособан за плаћање), тужиочеве ствари, као закупца, задржао у свом поседу против тужиочеве воље. Поверилац доспелог потраживања у чијим се рукама налази нека дужникова ствар има право задржати је док му не буде исплаћено потраживање, а право задржавања поверилац нема, кад дужник захтева да му се врати ствар која је изашла из његове државине против његове воље. У конкретном случају, тужени је у посед ових ствари дошао тако што је закључао закупљене просторије у коме су се налазиле тужиочеве ствари. При том, тужени на коме је терет доказивања на основу чл. 220. и 223. Закона о парничном поступку није доказао да је уговор о закупу раскинут, нити да је тужилац неспособан за плаћање. Такође, тужени нема право да задржава ствари, преписку, исправе и сличне личне ствари, као ни друге ствари које се не могу изложити продаји, као у конкретном случају, а на основу члана 287. тачка 2) ЗОО, те је и из тог разлога основан тужиочев захтев за повраћај наведених ствари. Из наведеног произлази, да тужилац има право да му тужени преда све ствари које су се нашле у поседу закључаних просторија које су му дате у закуп.

(Пресуда Вишег трговинског суда, Пж. 2140/07 од 30.1.2008)"

"

ПРАВО ЗАДРЖАВАЊА – РЕТЕНЦИЈА

Само поверилац доспелог потраживања у чијим се рукама налази нека дужникова ствар има право задржати је све док му не буде плаћено потраживање. У случају да је дужник постао неспособан за плаћање, поверилац тада може вршити право задржавања иако његово потраживање није доспело.

Из образложења: Ретенција је средство законске самозаштите права и дозвољене самопомоћи и темељи се одредби члана 286. Закона о облигационим односима, којом је прописано да поверилац доспелог потраживања у чијим рукама се налази нека дужникова ствар има право задржати је све док му не буде плаћено потраживање. Само у случају да је дужник постао неспособан за плаћање, поверилац може вршити право задржавања иако његово потраживање није доспело. У конкретном случају тужени је покренуо парницу против тужиоца, ради накнаде штете и сама та чињеница још увек не значи да је тужени поверилац према тужиоцу односно не значи да је поверилац доспелог потраживања, те се стога неосновано тужени позива да има право задржати предметну ствар док му потраживање не буде плаћено. Осим наведеног, правилно првостепени суд закључује да на уговор који су странке закључиле имајући у виду његову садржину и правну природу, да се у погледу права ретенције могу применити одредбе члана 287. ст. 1. Закона о облигационим односима. Овом одредбом су предвиђени изузеци кад поверилац нема право задржавања ствари, па право задржавања ствари поверилац нема у случају када му је ствар дата на чување и послуту. У конкретном случају а сагласно наведеној одредби, тужени не може имати право задржавања ствари која му је дата на пробу, са обавезом само да је врати након истека утовореног рока а у стању каквом је примљена. Сагласно наведеном, првостепени суд у овој парници није био дужан да о накнади штете која је предмет друтог спора, расправља као о претходном питању, са циљем да би утврдио да тужени има потраживање које је доспело па и право ретенције, јер тај поступак није претходно питање које је од утицаја на решавање ове правне ствари, нити је било услова да се поступак у овој правној ствари прекине до окончања поступка пред истим судом у другом предмету. Тужени ће своје право на накнаду штете од тужиоца остварити у том - другом поступку, уколико докаже да је претрпео штету кривицом овде тужиоца, тако да тиме што је окончан овај спор, туженом никаква права нису ускраћена.

(Пресуда Вишег трговинског суда Пж. 2354/08, од 20. марта 2008)"

"

ПОСТОЈАЊИ ГРАЂАНСКОПРАВНОГ ИНСТИТУТА КОЈИ ИСКЉУЧУЈЕ ПРОТИВПРАВНОСТ

Постојање грађанскоправног института права задржавања искључује противправност.

Из образложења: Првостепени суд није ценио одбрану окривљеног да је он ствари оштећене задржао ради обезбеђења свог новчаног потраживања према оштећеној. Ради се о правном институту регулисаном у чл. 286-289. Закона о облигационим односима, по којем поверилац доспелог новчаног потраживања има право задржати дужникове ствари које се налазе у његовим рукама. Постојање грађанскоправног института права задржавања искључује противправност. Према чл. 14. Кривичног законика противправност је елемент кривичног дела, те искључење противправности искључује и постојање кривичног дела. Стога је било нужно утврдити чињенице од значаја за оцену да ли има места примени грађанскоправног института права задржавања, а ради оцене основаности одбране окривљеног. Првостепени суд је пропустио да утврди постојање или непостојање доспелог новчаног потраживања окривљеног према оштећеном, те да оцени да ли је у смислу наведених одредби Закона о облигационим односима окривљени имао право да задржи ствари оштећене.

(Решење Окружног суда у Нишу, Кж. 712/08 од 24.4.2008)"

"

ПРАВО РЕТЕНЦИЈЕ И ОДГОВОРНОСТ ЗА НАСТАЛУ ШТЕТУ НА ЗАДРЖАВАНИМ СТВАРИМА

Наручилац посла не одговара за штету коју трпи посленик због некоришћења задржане му опреме за рад од стране наручиоца до времена повраћаја аванса датог му по основу уговора који је раскинут његовом кривицом.

Из образложења: Према утврђеном чињеничном стању противтужилац је понудом од 4.3.2002. године понудио противтуженом извођење радова на пескарењу и антикорозивној заштити на 42 транспортна средства противтуженог по цени од 2.377.390,41 динара, 41 радној машини по цени од 1.515.745,00 динара, лимарским радовима на машинама по цени од 275.000,00 динара уз плаћање пореза на промет услуга у износу од 480.000,00 динара, што је укупно 4.648.135,00 динара. Противтужени се уговором обавезао да авансно и одмах по потписивању уговора исплати противтужиоцу 30% од уговорене цене наредних 30% у року од седам дана по почетку радова, а остатак од 40% да плати по петнаестодневним фактурама. Уговорено је да противтужилац са припремним радовима отпочне 4.3.2002. године, а да радове заврши закључно са 11.5.2002. године. За случају доцње противтужиоца у извођењу радова уговорена је уговорна казна у висини од 10% од цене уговорених радова. Противтужени је 13.3.2002. године уплатио противтужиоцу аванс у висини од 1.395.000,00 динара. Противтужилац уговорене радове није започео у уговореном року. Правдао је то недовољним постојањем опреме за отпочињање радова. Припремне радове противтужилац почиње априла 2002. године. Извођење радова - пескарење почиње дана 9.5.2002. године. Са радовима престаје 21.5.2002. године. Противтужени је позивао противтужиоца да настави извођење радова, или пак да радове изврши бар у висини уплаћеног му аванса. Противтужилац је од примљеног аванса куповао опрему коју је делимично користио код противтуженог. Противтужилац није имао ниједног запосленог радника. На радовима код противтуженог ангажовао је раднике које није плаћао па су ангажовани радници напустили радове започете код противтуженог. Дописом од 25.6.2001. године Противтужени позива противтужиоца да у року од три дана настави са радом, заврши започети посао и ако то не уради обавештава га да раскида уговор са правом да покрене поступак за накнаду штете и повраћај уплаћеног аванса који није покривен изведеним радовима. Противтужилац се изјашњава на поменути допис противтуженог и обавештава противтуженог дописом од 2.7.2002. године, да не пристаје да настави започете радове и да тражи да му противтужени омогући да преузме опрему која се налази у пословним просторијама туженог. Противтужилац је инсолвентан и неспособан за плаћање почев од 15.5.2002. године. Цена изведених започетих радова код противтуженог износи 596.148,00 динара. Аванс није покривен извршеним радовима у висини од 798.852,00 динара. Противтуженом су уступљена потраживања према противтужиоцу у износу од 47.488,32 динара и 6.427,30 динара. Опрему са којом је противтужилац започео извођење радова код противтуженог, противтужени је задржао и она се налази у његовом поседу. То је опрема која се тражи противтужбеним захтевом. О противтужбеном захтеву је одлучено правилном применом материјалног права. Противтужени је задржао ствари противтужиоца док му се не плати његово утужено и досуђено потраживање према противтуженом. То право засновано је на одредби члана 286. став 1. ЗОО. Право задржавања је право повериоца да привремено задржи дужникову ствар све док дужник са своје стране не намири потраживање титулара права задржавања. Ствари које је противтужени задржао су ствари којима је противтужилац требао да изврши уговорну обавезу за коју му је противтужени исплатио аванс који је противтужилац неосновано задржао преко висине цене изведених уговорених радова. Дакле, постоји материјални конекситет-веза између потраживања авансно плаћеног за радове који су требали бити извршени путем задржаних ствари. Стога право задржавања постоји увек када се у истом лицу нађу обавеза на повраћај ствари противнику и потраживање према овоме, чак и у ситуацијама када не постоји веза између тражбине и ствари. Отуда противтужени има право да задржи ствар све док му противтужилац не плати утужено и досуђено потраживање. Ретенција је средство законске самозаштите права и дозвољене самопомоћи. Изузетак прописом члана 287. став 1. ЗОО на који се у ревизијским разлозима позива ревидент не може се применити на материјално правни однос странака управо са изнетих разлога. Ово су разлози са којих се не може прихватити ни други ревизијски разлог који се тиче права противтужиоца на утужену штету насталу немогућношћу коришћења задржаних ствари које се противтужбом тражи. Противтужени је ствари противтужиоца задржао и за то задржавање има упориште у чл. 286. ЗОО. Задржавање се сматра дозвољеном самопомоћи. Када неко поступа у случају дозвољене самопомоћи и њоме проузрокује штету лицу које је изазвало потребу самопомоћи, није дужан да је надокнади, што је јасно прописано чланом 162. став 1. ЗОО. Изнето упућује и на то да су неприхватљиви ревизијски разлози у делу у коме се истиче да је противтужени поступао противно члану 13. ЗОО злоупотребом права.

(Пресуда Врховног суда Србије Прев. бр. 406/05 од 23.11.2005)"


"

ПОСЛЕДИЦЕ НЕИСПУЊЕЊА ОБАВЕЗЕ

Када је дужникова повреда такве природе да је испуњење његове првобитне уговорне обавезе на чинидбу потпуно немогућно, у том случају уместо примарне обавезе у потпуности је замењује секундарна обавеза накнаде штете.

Из образложења: Према до сада утврђеном чињеничном стању, тужени се не може са успехом позвати на члан 263. Закона о облигационим односима по коме се дужник ослобађа одговорности и за штету ако докаже да није могао да испуни своју обавезу, односно да закасни са испуњењем обавезе због околности насталих после закључења уговора које није могао спречити, отклонити или избећи. Несумњиво је да је још у време закључења уговора тужена Дирекција чији је оснивач Скупштина општине, морала и могла знати за урбанистичке услове и могућност прибављања употребне дозволе за издавање јавне површине односно монтажно демонтажног објекта, али је све време спорног периода одржавала у уверењу тужиоца у позитиван исход и реализацију закљученог уговора. Тужена никада није испунила уговорну обавезу према тужиоцу, нити је то сада могуће. Према члану 262. став 2. Закона о облигационим односима, који се односи на конкретан случај, када дужник не испуни обавезу и задоцни са њеним испуњењем, поверилац има право захтевати накнаду штете коју је услед тога претрпео. У смислу цитираног прописа, треба разумети, када је дужникова повреда такве природе да је испуњење његове првобитне обавезе потпуно немогућно, у том случају уместо примарне обавезе у потпуности је замењује и даље у првобитном облигационом односу секундарна обавеза накнаде штете. Тужилац по том основу захтева накнаду штете у виду измакле користи као добитак који је могао основано очекивати према редовном току ствари или према посебним околностима, а чије је остварење спречено штетниковом радњом или пропуштањем (члан 189. став 3. Закона о облигационим односима).

(Из решења Врховног суда Србије, Рев. 2316/05 од 20.4.2006)


"

НАКНАДА ШТЕТЕ У СЛУЧАЈУ НЕИСПУЊЕЊА ОБАВЕЗЕ

Када дужник не испуни обавезу или задоцни са њеним испуњењем, поверилац има право захтевати и накнаду штете коју је услед тога претрпео.

Из образложења: Ревизијски суд заузима правно становиште да тужиоцу припада само право на накнаду садашње неисплаћене вредности изведених радова, јер се обрачун мора везивати за конкретну штету произашлу из дужничко поверилачког односа, а не и на друге облике штете предвиђене одредбом чл. 278. ст. 2. ЗОО. Правно становиште ревизијског суда се не може прихватити. Регулишући дејства обавеза у двостраним правним пословима, одредбом члана 262. став 2. Закона о облигационим односима прописано је да кад дужник не испуни обавезу или задоцни са њеним испуњењем, поверилац има право захтевати и накнаду штете коју је услед тога претрпео. Према утврђеном чињеничном стању тужени тужиоцу није исплатио 66,01% уговорене цене за извршене радове на изградњи гасовода и гасне котларнице и тиме касни са извршењем своје обавезе. Уз претпоставку даје тужени спреман да своју обавезу изврши, према наведеној законској одредби, тужилац као поверилац има право да тражи поред извршења обавезе и накнаду штете коју трпи због доцње туженог. Према томе, погрешно ревизијски суд налази да ревалоризована вредност неисплаћеног дела цене изведених радова обрачуната према цени тих радова на дан вештачења, истовремено обухвата и штету коју тужилац трпи због туженикове доцње. У конкретном случају штета се састоји у немогућности тужиоца да од августа месеца 1991. године до данас у свом пословању користи средства која му тужени дугује. Сагласно изнетом, правилно су првостепени и другостепени суд прихватили налаз вештака по коме је штета обрачуната у односу на цене карактеристичних материјала и радова које тужилац користи и обавља у оквиру своје редовне делатности, како би се кроз тај новчани износ имовина тужиоца довела у стање у каквом би била да је тужени своју обавезу измирио на време. Из наведених разлога основано се у захтеву за заштиту законитости Савезног државног тужиоца указује даје побијана пресуда донета погрешном применом материјалног права, па како је суд правилно и потпуно утврдио чињенично стање, то је применом одредбе члана 415. у вези са чланом 395. Закона о парничном поступку одлучено као у изреци пресуде.

(Пресуда Савезног суда, Гзс. 25/00 од 19. 10. 2000.)"

и
јос једна

"

НАКНАДА ШТЕТЕ ПРОУЗРОКОВАНЕ НЕИСПУЊЕЊЕМ УГОВОРА

У накнаду штете проузроковане неиспуњењем уговора урачунава се затезна камата на враћен износ новца оштећеном Раскид уговора дјелује тако да се обје стране ослобађају својих обавеза, изузев обавезе на накнаду штете (ст. 1. чл. 132. Закона о облигационим односима. Страна која је извршила уговор потпуно или дјелимично има право захтјевати да јој се врати оно што је дала (ст. 2. чл. 132. ЗОО); а страна која враћа новац дужна је платити затезну камату од дана кад је исплату примила (ст. 5. чл. 132. ЗОО). Износ затезних камата који је дужна платити страна која враћа новац може вишеструко превазићи износ враћеног новца и висину штете коју је претрпела друга страна када камата има ревалоризациони каратер. Такав карактер затезна камата има од ступања на снагу Одлуке СИВ-а о висини стопе затезне камате, дана 17.4.1982. године за новчана потраживања из уговора у привреди, а за друго новчано потраживање од новелирања чл. 277. ст. 1. ЗОО ("Службени лист СФРЈ", број 39/85). Питање је да ли се затезна камата коју је дужна платити страна која враћа новац - ст. 5. чл. 132. ЗОО урачунава или не урачунава у износ накнаде штете настале повредом (неиспуњењем) уговорне обавезе. Одговор на ово питање супротставио је мишљење на Савјетовању. Преовладало је мишљење да се у накнаду штете проузроковане неиспуњењем уговора урачунава затезна камата на враћени износ новца оштећеном, док је мањина прихватила алтернативно решење - да се у накнаду штете проузроковане неиспуњењем уговора не урачунава затезна камата на враћени износ новца оштећеном. Мишљење које је преовладало истиче слиједеће аргументе: Ако се износи камата не би урачунали у накнаду штете било би нарушено основно начело института накнаде штете - да се досуђује накнада у износу који је потребан да се оштећеникова материјална ситуација доведе у оно стање у коме би се налазила да није било штетне радње или пропуштања (чл. 190. ЗОО). Урачунавање износа доспјеле затезне камате у накнаду штете је у складу са једним од основних начела облигационог права - начелом једнаке вриједности давања (ст. 1. чл. 15. ЗОО) које би, у супротном, било озбиљно нарушено иако закон изричито није одредио такве посљедице. Реституција има за циљ да успостави пређашње стање. Том циљу служила је и одредба ст. 5. чл. 132. ЗОО, која обавезује страну која враћа новац да плати затезне камате за употребу новца. У вријеме доношења ЗОО камата није имала ревалоризациону функцију тако да су одредбе чл. 132. ЗОО и одредбе које регулишу затезну камату биле усклађене. Онда када је стопа затезне камате постала ревалоризациона, одредбе о затезној камати дошле су у сукоб са одредбама о реституцији и накнади штете. Пошто камата има ревалоризациону функцију купац коме се, осим враћене цијене плаћа и камата, доводи се у повољнији положај, а не у пређашње стање када би, осим тога, имао право и на пуну накнаду штете. Поверилац има право на затезну камату без обзира да ли је претрпио какву штету због дужникове доцње (ослобођен је доказивања) - ст. 1. чл. 278. ЗОО. Ако је штета коју је повјерилац претрпио због дужниковог задоцњења већа од износа који је добио на име затезне камате он има право захтијевати разлику до потпуне накнаде штете (ст. 2. чл. 278. ЗОО). Према томе, затезна камата урачунава се у накнаду потпуне штете. Одредбама ст. 5. чл. 132. ЗОО прописано је од када се сматра да је у доцњи страна која враћа новац то је моменат када је исплату новца примила. Обавеза враћања новца је новчана обавеза, а ст. 5. чл. 132. ЗОО је изричито прописао плаћање затезних камата. Стога се на ову камату примењују правила о затезним каматама прописане одредбама чл. 277. до 279. ЗОО, па и правило из ст. 2. чл. 278. ЗОО о урачунавању затезних камата у накнаду штете. Законска одредба да затезна камата тече од кад је страна која враћа новац исплату примила представља изузетак од правила којима је одређено када пада у доцњу дужник новчане обавезе (чл. 324. ЗОО). Таквим регулисањем није промијењена правна природа затезне камате у ст. 5. чл. 132. ЗОО. Мишљење које је остало у мањини истиче слиједеће аргументе: Затезне камате из чл. 132. ст. 5. ЗОО страна, која на њих има право, није дужна урачунати у евентуалну штету на коју има право на основу чл. 132. ст. 1. ЗОО. Ова дужност не произилази из чл. 278. ЗОО, нити из било које друге законске одредбе. Због доцње у испуњењу новчане обавезе може повјерилац тражити плаћање затезних камата (независно од тога да ли је настала штета - чл. 278. ст. 1. ЗОО). Ако је усљед доцње настала штета, оштећени може захтијевати и накнаду штете, али само у случају ако је штета већа од износа затезних камата. Ситуација коју регулише чл. 132. ЗОО је различита од ситуације коју регулише чл. 278. На накнаду штете из чл. 132. ст. 1. ЗОО повјерилац нема право због дужникове доцње у испуњењу своје новчане обавезе. На њу има право, сходно општим правилима о праву на накнаду штете, зато јер дужник није испунио своју новчану обавезу (а посљедица тога је и раскид уговора). Због неиспуњења новчане уговорне обавезе повјерилац не може захтијевати камате из чл. 13. ст. 5. ЗОО. Повјерилац може захтијевати камате из чл. 132. ст. 5. ЗОО само ако је у испуњењу обавезе дужнику нешто платио. Обавеза враћања већ примљеног новца од стране дужника је уосталом посредно посљедица неиспуњења његове неновчане обавезе. Пријем исплате унапријед није деликтно чињење, него чињење које је било у складу са тада важећим уговором. Обавеза враћања већ примљеног новца постаје обавеза дужника тек када се уговор раскине. Зато дужник тек тада може пасти у доцњу са враћањем примљеног износа. Камате, које мора платити за вријеме од пријема новца до раскида уговора, због тога уопште нису затезне камате, иако их закон тако означава. Дужник, наиме, још није у доцњи. Обавеза плаћања не проистиче из чл. 277. ЗОО него је заснована темељем специјалне законске одредбе из чл. 132. ст. 5. ЗОО (да овога нема могла би се у случају дужникове несавјесности установити његова обавеза плаћања "затезних" камата од пријема новца до раскида уговора и на основу чл. 214. ЗОО) - као замјена за употребу туђег новца по каматној стопи по којој се плаћају затезне камате. Тек од тада па надаље, када је дужник пао у доцњу са враћањем примљеног новца, добивају камате из чл. 132. ст. 5. ЗОО карактер затезних камата. Само за овај дио камата из чл. 132. ст. 5. ЗОО важи и чл. 278. ЗОО, али не за штету која је повјериоцу настала због неиспуњења дужникове неновчане обавезе из раскинутог уговора, већ за штету која би евентуално повјериоцу настала због тога што је дужник закаснио са враћањем унапријед примљеног износа. Правилним тумачењем чл. 278. ЗОО, закључује се да мора повјерилац урачунати затезне камате у накнаду штете само када и штета и обавеза плаћања затезних камата произилазе из истог чињеничног и правног основа. Ово образложење не може се примијенити у ставу који је усвојен већином гласова.

(Саветовање грађанских и грађанско-привредних одељења Савезног суда, републичких и покрајинских врховних судова и Врховног војног суда, Суботица, Став 2/90 од 22.10.1990.)
"


Fanzo, a i svi ostali, po yakonu o obligacionim odnosima imate pravo zadrzati stvar i postupiti sa njom na taj nacin sto cete je zaloziti u zalagaonicu, kako ja tumacim.
E sad, nije tu kraj, treba da ukrstim sa zakonom za zastitu potrosaca a ovaj zakon o obligacionim odnosima jeste star ali je na snazi, medjutim hocu da vidim nesto oko rokova...

Kako bilo da skratim, Problem vidim u vasim nalozima koje potpisuje stranka. Te naloge treba malo pravnicki doterati (sto kazu sitnim slovima), na taj nacin da se izvrsi vasa zastita u slucaju zloupotrebe od strane stranke... Tu treba implementirati zastitu na maksimalnom nivou, tako da kada stranka potpise, jasno preuzima odgovornost u odredjenim rokovima. Posle toga moze da se slika, a moze da se podize i tuzba za naknadu stete, a od momenta podizanja tuzbe, pocinje zatezna kamata...Znaci i da zadrzis stvar i da je zalozis za pare (a svoje delove izvadis pre toga) i da ga tuzis za naknadu stete. Taksa za tuzbu je procentualna vrednosti tuzbe i ima je u tarifi, mogu je naci kasnije. Vas vise ovlasti jednog advokata da vas zastupa i kazete fifti fifti..hmmm ne, nego po tarifi....hmmmm, a mogu vam uraditi specimen tuzbe koju vi podneste i cepaj, pa kad stigne nek stigne...

Kad stranka trazi stvar nazad, kazes mu jes procito sitna slova, ako nisi sad procitaj...hehe
Kad stranka napadne, branite se koristeci princip samoodbrane, ali pazite da bude istovremena odbrana sa napadom i srazmerna napadu.
Kad vice, zovite policiju jer remeti javni red i mir, sto je prekrsaj.
Samo mu kazes tuzi me, brate i videces ko je u pravu.

Da bi sve ispalo kako treba, trebaju vam neki formulari koje cu da osmislim i da vam dam. Da ne bude samo preko telefona, to mi je malo nedokazivo....hmmm Nesto poput opomene, obavestenja i sl. koje cete slati na adresu. Naravno to iziskuje jos malo troskova ali je cisto kasnije.

Videcemo jos dok ovo procitate, a nisam tu nedelju i po pa se javljam kasnije....OK?

Avatar
fanzo
Site Admin
Site Admin
Postovi: 19939
Pridružen: 02 Avg 2006, 06:41
Location: Bački Petrovac, Srbija
Phone number: 0038121781575
Specialty: tv-multimedia
Lokacija: Bački Petrovac
Kontakt:

Re: Pravni saveti

Post napisao fanzo » 19 Sep 2012, 09:00

OK Sale, odlično. Čekamo nastavak. Revanširaćemo se sigurno.
Svakodnevno usavršavanje je bolje od zakasnelog savršenstva

Avatar
Sasa021
_
_
Postovi: 0
Pridružen: 13 Sep 2012, 13:52
Location: Novi Sad
Specialty: tv

Re: Pravni saveti

Post napisao Sasa021 » 02 Dec 2012, 20:29

Cao svima, nisam vas zaboravio, nego sam u nekoj poslovnoj guzvi, cim budem imao vremena resicemo one probleme od napred!

Avatar
Sasa021
_
_
Postovi: 0
Pridružen: 13 Sep 2012, 13:52
Location: Novi Sad
Specialty: tv

Re: Pravni saveti

Post napisao Sasa021 » 06 Dec 2013, 20:40

E zdravo ljudi, ja od svog posla zaboravio totalno na vas, a onda zaboravio i username i pass...
Nesto sam probao veceras i ///Evo mene opet!
Uskoro cu na godisnji odmor pa cemo ovo sve da dovedemo do savrsenstva!

Avatar
nike
gxu
gxu
Postovi: 2991
Pridružen: 21 Mar 2010, 11:35
Location: Split HR
Contact person: NIKE
Specialty: whitegoods
Lokacija: Split, HR

Re: Pravni saveti

Post napisao nike » 06 Dec 2013, 21:09

Dobro, kad je takva gužva, treba li ti pomoćnik, šegrt! Radim za 20€ na sat! Sića! Učim u turbo modu! Sve on-line kurseve polažem u roku od 1/4 dodijeljenog vremena za polaganje. Prosijek točnosti iznad 90% Životopis je na LinkedIN! lolzi
Poluznanje je opasnije od neznanja!!!

Avatar
chellawy
gx
gx
Postovi: 5324
Pridružen: 12 Avg 2006, 22:25
Location: Bačka Palanka
Contact person: SIX
Specialty: tv

Re: Pravni saveti

Post napisao chellawy » 07 Dec 2013, 09:29

Pozdrav sale, jel si bio na proslavi rođendana RTVa u Atini ???
Kompletna ponuda rezervnih delova koja će biti veoma ažurirana u narednih dve ,dve i po godine :)
https://www.kupindo.com/Clan/chellawy/SpisakPredmeta

Odgovori
  • Slične teme
    Odgovori
    Pregledano
    Zadnji post

Natrag na “Pitanja - Predlozi - Obaveštenja Molimo nove članove da obavezno pročitaju.”