fanzo Professional Electronics Expert Team

Može li neko jednostavno objašnjenje? Za mene kao laika.
U čemu je generalna razlika u konstrukciji uređaja?
Voleo bih objašnjenje za razliku na uređajima koji nisu na DC, odnosno starije generacije klima uređaja.

Ako sam dobro razumeo, pitanje je bilo koja je razlika izmedju Inverter i "neinverter" klima uredjaja.
Naglasavam to jer na nasem trzistu postoje i inverter klima uredjaji koji na zalost ne mogu efikasno da greju ni na -10.

Osnovna razlika je u regulaciji brzine, tj broja obrtaja kompresora i motora ventilatora u zavisnosti od ambijentalnih uslova.
Evo jednog teksta u kojem je to lepo objasnjeno:

INVERTER TEHNOLOGIJA
Dogrevati umesto grejati, tj. dohlađivati umesto hladiti, to je najveća razlika u efikasnosti. Uvidevši da se najviše energije u rashladnim sistemima troši na pokretanje kompresora i sistema hlađenja (ili grejanja), došlo se do ideje da se napravi sistem koji će imati kompresor sa promenjivim brojem obrtaja. Time se dobilo sledeće: sistem vremenski duže radi – ali sa promenljivom (umanjenom) snagom – mnogo ređe prekida rad, te se dobila velika ušteda u odnosu na pokretanje rashladnog sistema pri svakom uključenju kompresora, kao i izbegavanje strujnog udara pri kretanju i pregrevanje el. instalacija (neki uređaji koji rade optimalno na 10A, pri kretanju pobuđuju i 20A u mreži). Sa druge strane bez „praznog hoda“ u radu, preciznijim upravljanjem - povećala se i efikasnost urađaja. Ovo su omogućili kompresori promenljivog broja obrtaja, praktično promenljiivog intenziteta rada, a samim tim i potrošnje. Naizmenični monofazni napon preinačen je u jednosmerni, gde se konvertuje u tri faze i vraća se u naizmenični signal. Ovaj sistem je popularno nazvan INVERTER AC sistem. Njime se dobila i ušteda i povećanje snage. Ovim se dobilo povećanje snage od oko 20% , i ušteda energije od oko 20% takođe. Međutim, u toku rada ovog sistema su takođe ustanovljeni nedostatci, i to: imao je stepenastu regulaciju brzine obrtaja i javljali su se prilični gubitci pri vraćanju jednosmernog trofaznog napona u naizmenični. Tada se pribeglo izradi INVERTER DC kompresora. Princip je isti kao kod AC invertera, sa razlikom da kompresor ostaje da radi na jednosmerni trofazni napon gde se dobila fina proporcionalna regulacija brzine, još tiši rad, manje zagrevanje kompresora, a pogotovo dodatna uštede energije u odnosu na klasični AC INVERTER kompresor. SPW Inverter DC kompresori koriste naprednu Advance Digital hybrid tehnologiju (ADH) za bolji, efikasniji i ekonomičniji učinak celogodišnje klimatske konrtole. Odmah po startu DC kompresor radi u MAKSIMALNOM režimu kako bi što brže postigao zadati učinak hlađenja (tj. grejanja). Kako se približava zadata temeperatura postavljenoj, specijalni PULSATOR MODULA promenom frekvencije smanjuje broj obrtaja, a time redukuje i potrošnju, buku i usklađuje efikasnost rada. Neki DC kompresori kod koriste moćne Neodymium magnete, koji su 15-20 puta jači i efikasniji od feritnih magneta koji se koriste u konvencionalnim AC kompresorima. Ovo, kombinovano sa preciznom digitalnom kontrolom povećava efikasnost za oko 30% u odnosu na AC konvencionalne kompresore (a oko 10% u odnosu na INVERTER AC kompresore). Takodje je potrošnja smanjena za oko 30% u odnosu na AC konvencionalne kompresore (a oko dodatnih 10% u odnosu na INVERTER AC kompresore).

Kolega, nema potrebe da nama kopiras ove marketing brosure.
Prvo, ovo je prevodio neko ko nema bas mnogo veze sa ovom bransom. "PULSATOR MODULA" ??! Imamo ovde kolege elektronicare pa bih voleo da cujem objasnjenje sta je to, ako i oni znaju.
Drugo, tu se tako lako razbacuju sa tim procentima dok je u praksi stvar sasvim drugacija. Realno, u tim "ustedama" 0 je visak.

I jos jedna ispravka, ustvari preciznije obajsnjenje: regulacija brzine (kapaciteta) kompresora ne radi u zavisnosti od ambijentalnih uslova. Prate se temperature ili pritisci isparenja i kondenzacije i na osnovu toga se regulise kapacitet i brzina. Te temperature su uglavnom direktno zavisne od ambijentalnih uslova ali ne uvek.

Nazad na temu.
Meni nije jasno pitanje.

Voleo bih objašnjenje za razliku na uređajima koji nisu na DC, odnosno starije generacije klima uređaja.

Zanima te u cemu je razlika izmedju uredjaja koji rade sa tzv. on/off kontrolom u odnosu na inverterske? Ili te zanima razlika izmedju starijih inverterskih i novih?
Malo preciznije pitanje pa cemo doci do odgovora.

Kolega Soko, u pravu si. Nisam se lepo izrazio u vezi ambijentalnih uslova. Drugacije je to zvucalo u mojoj glavi. :) Ali da se ne ispravljam sada, jer si to lepo objasnio.
Tekst mi se ucinio prikladnim, pa sam ga kopirao i postavio ovde.
Izbrisao sam ono sto moze da navede na popularizaciju brenda.

fanzo je napisao:Može li neko jednostavno objašnjenje? Za mene kao laika.
U čemu je generalna razlika u konstrukciji uređaja?
Voleo bih objašnjenje za razliku na uređajima koji nisu na DC, odnosno starije generacije klima uređaja.

Razlika je u tome dali upotrijebljeni fix-speed (pa i inverter) kompresori imaju dodatno hlađenje u vidu ubrizgavanja tekućeg rashladnog sredstva u cilindar kompresora ili nemaju.
Naime, kad je temperatura isparavanja niska, kod niskih vanjskih temperatura, onda je i gustoća rashladnog sredstva na usisu u kompresor niska, a time i masa rashladnog sredstva u jednom okretaju kompresora mala. Pošto je masa rashladnog sredstva ta koja prenosi toplinu, to je i količina prenesene/oduzete topline manja.
E sad, to ne bi bio problem sam po sebi, da se taj isti kompresor ne hladi sa tim istim usisanim rashladnim sredstvom.
Pošto je masa rashladnog sredstva pri niskim tlakovima isparavanja puno manja, a kompresijski omjer veći (veća razlika temperature isparavanja i temperature kondenzacije), imamo situaciju da se motor kompresora dodatno zagrijava zbog većeg kompresijskog odnosa. Smanjen maseni protok rashladnog sredstva i povećan kompresijski omjer znači da se kompresor ne može dovoljno ohladiti i on se onda pregrijava.
Uvođenjem dijela tekućeg rashladnog sredstva iz kondenzatora, preko posebne kapilare, u cilindar kompresora, gdje on ispari, i u tom isparavanju oduzme toplinu i ohladi kompresor, riješen je taj nedostatak hlađenja kod niskih temperatura, a nauštrb nešto malo manjeg kapaciteta uređaja.

Oni uređaji koji to nemaju, ne mogu duže vrijeme raditi na temperaturama isparavanja ispod -15°C (vanjska temperatura zraka -5°C).
Oni koji to imaju, uredno rade i do vanjske temperature od -20°C bez ikakvih oštećenja.
Drugi je problem efikasnosti takvog kompresora pri tim temperaturama isparavanja. To se onda popravlja inverterima (veća brzina=veći maseni protok na istoj zapremini kompresora) i posebnim sklopovima poput ZUBADAN rješenja od Mitsubishija.
AC ili DC inverter sasvim svejedno, gledajući mogučnosti do koje vanjske temperature. Jedino što je konstrukcijski DC inverter kompresor nešto efikasniji za isti mehanički rad u odnosu na AC inverter. Sumnjam da to ima efekt od 10% na ukupnu potrošnju.
Eto, to ti je laički rečeno, i jasno ko jutarnja magla

Zanima me na jednostavni način objašnjena razlika između klima uređaja iste generacije, a između onih koje mogu da greju na niskim temperaturama i onih koje to ne mogu.
Zbog toga sam i napisao da me intersuje na starijim klimama, jer one nemaju " ABS, DVB-T, VAZDUŠNE JASTUKE" i slične tehnološke novotarije.

Iz pisanja kolege Nike sam zaključio da je ta razlika u jednoj cevčici koja ide kroz motor, a služi da ga zagreje taman toliko a da se ne smrzne i zaglavi u toku rada na niskim temperaturama.
Jesam li dobro shvatio? Ako jesam onda je to, to. Završena tema. Detalji me mnogo ne interesuju.

Izvinite na nekim pogrešnim izrazima.

Nije baš samo to.

Ima recimo grejač kompresora i grejač tacne . Sitnice ali bitne.

fanzo je napisao:
Iz pisanja kolege Nike sam zaključio da je ta razlika u jednoj cevčici koja ide kroz motor, a služi da ga zagreje taman toliko a da se ne smrzne i zaglavi u toku rada na niskim temperaturama.
Jesam li dobro shvatio? Ako jesam onda je to, to. Završena tema. Detalji me mnogo ne interesuju.

Jok! Krivo si shvatio.
Ne treba kompresor u radu grijati, već hladiti. On se, na niskim temperaturama isparavanja, pregrijava.
Čitaj ponovo. Pažljivije.
Za razliku od toga, grijanje kartera kompresora dok kompresor miruje služi da bi lakše startao nakon dužeg mirovanja i da se ne kondenzira rashladno sredstvo u kompresoru. Ako je kompresor najhladniji dio, onda se svo rashladno sredstvo u njemu izkondenzira, razrijedi ulje, i onda se kompresor ne podmazuje, a može doći i do hidrauličnog udara nakupljenog tekućeg rashladnog sredstva u cilindru (ovisno o tipu kompresora) i oštećenja kompresora. A grijanje tacne služi da se ne nakupi led u tacni i na dnu saća vanjske jedinice dok klima radi, jer to se onda ne bi moglo otopiti za kratko vrijeme otapanja uređaja kad 4-putni ventil prebaci na otapanje.

Nisam krivo shvatio, nego naopačke
I što bi laik rekao, duplo skuplje zbog te male inovacije.

Pa i nije duplo skuplje samo zbog toga. Da bi pri tako niskim temperaturama uređaj mogao oduzimati/predavati toplinu efikasnije, koriste se veći izmjenjivači topline, veći ventilatori itd. U pravilu, takva klima je prilično većih dimenzija za istu deklariranu snagu. Više materijala - više cijene.

Da, tu si u pravu. Primetio sam da prilikom rada na nižim obrtajima radi dobro na niskim temperaturama i nema kondenzovane vode, odnosno neće zalediti spoljašnju jedinicu danima. Dolazim do zaključka da kada bi bila fizički veća bar 4-5 puta, mogla bi bez da zaledi raditi na veoma niskim temperaturama pri svojoj maksimalnoj snazi.
Odnosno kada se planira kupovina, snagu klime trebalo bi dimenzionisati na minimum duplo većeg kapaciteta grejanja nego što je potrebno el.grejača. Tada i na -20°C neće biti nikakvih problema sa održavanjem temperature.

Ne, nego klimu treba dimenzionirati za potrebnu snagu u 90% vremena, a onih 10 % kada to ona ne može, treba uključiti el. grijač ili neki drugi izvor energije koji ne ovisi o vanjskoj temperaturi.
Osim toga, snaga klime je deklarirana za određene uvjete vanjske i unutarnje temperature i vlage. To treba preračunati za konkretne uvjete na terenu i po tome odabrati odgovarajuću klimu, koju onda treba redovito održavati (čitaj čistiti) kako bi ista mogla isporučiti svoj puni kapacitet.

problem je u prodavačima klima najveći jer oni prodaju m... pod bubrege a kad zaladi ljudi zovu montere a ne prodavače pa onda nastupe problemi svakakvi pa što mi staje stalno pa malo vruće malo ladno puše blica neka lampica i tako to mada je klima u priliku dobro dimenzionirana jer niko ne pita dali je prioritet grijanje ili hlađenje prilikom prodaje uređaja a i kupac se razbija u par stotina maraka dinara ili eura nije bitno pa se kupi panas.... da (da ne reklamiram) neki i eto problema zimi ja kupio ja platio oni su mi rekli može -15 pa i -20 a vani je 0 ili +2 a ona neće .fora je u defrostu tj. koliko traje defrost . al to već svi znaju pa da neduljimo .gdje sam god namontirao daikin-a ti ljudi pitaju šta je defrost a to znači da neskuže kad klima odradi odmrzavanje jer vrlo kratko traje.e to je klima ko nije probao nek proba pa će mu bit jasno koja je razlika u klimama

Bas ne vidim kakve veze ima ovaj post sa temom, i prvi put cujem da od duzine defrosta zavisi da li klima moze da radi na - 15.

Nije "fora" u defrostu. Defrost ima svaka klima. Sve koje nemaju više krugova za vrijeme defrosta ne griju.
Međutim, Daikin ima vanjske jedinice (a i unutarnje) barem 30% veće od nekih Panasonica iste snage.
Veća vanjska jedinica za istu snagu, znači veći izmjenjivač, a time manji TD. Manji TD znači manje stvaranje leda na izmjenjivaču i više preuzete topline za istu količinu zraka. To onda znači više snage i manja frekvencija i trajanje otapanja. Manji TD zači višu temperaturu isparavanja za istu vanjsku temperaturu pa se time i kompresor bolje hladi tj. na nižim vanjskim temperaturama je još uvijek u svom radnom opsegu za razliku od istog kompresora koji bi radio sa klimom koja ima veći TD i manji izmjenjivač.
Manje trajanje otapanja znaći više predane topline u jedinici vremena, pa tako klima koja češće otapa nekad ne može nadoknaditi gubitke topline prostora iako ima kapacitet za to.

Konstrukcija kompresora im je takva da se bolje hlade i manje zagrijavaju pri niskim temperaturama isparavanja. Imaju i puste zaštite da se kompresor ne pregrije. Sve to omogućava da rade na nižim temperaturama nego neki jeftikaneri. Iako ima i Daikina koji nisu za rad ispod -5°C ili -10°C.

Nisi napisao glavnu stvar:
veci izmenjivac = vise bakra, vise aluminujuma - osetno veca cena.

Sve se na kraju svede na prostu filozofiju: jeftino, brzo, kvalitetno (mozes imati samo dva) iliti "Koliko para - toliko i muzike"

ja bih ove on -off klime nazvao dogrijavajući sezonski uređaji.ok su u nekom periodu kad se ne isplati paliti grijanje i nije neka niska temp (rana jesen ). kao što je netko rekao trgovci sve prodaju pod uređaje sa grijanjem i čovjek od klime očekuje trajnožareću peć .

U Dalmaciji (na obali) su OK 90% vremena ako je vanjska dovoljno velika.